Ako si rođen između 1946. i 1982, tvoj podznak je možda pogrešan

Ako si ikada uneo svoje podatke u neki besplatan kalkulator i dobio podznak, postoji ozbiljna šansa da taj podznak nije tvoj. Ne zato što je astrologija neprecizna, nego zato što je kalkulator pogrešio u aritmetici — u koliko je sati bilo na zidu u trenutku tvog rođenja.

Letnjeg računanja vremena kod nas nije bilo 37 godina

Pomeranje kazaljke za sat unapred leti deluje kao nešto što oduvek postoji. Ne postoji. U bazi vremenskih zona koju koriste svi računari i telefoni na svetu (IANA tzdata, ista ona iz koje tvoj telefon zna kada da promeni sat), istorija za Beograd izgleda ovako:

Znači: neko rođen 15. juna 1975. u devet uveče rođen je po vremenu UTC+1. Neko rođen istog datuma i u isti sat 1984. godine rođen je po UTC+2 — isti sat na zidu, a jedan sat razlike u stvarnom položaju neba.

Koliko to zapravo pomeri kartu

Ovo nije teorijska zamerka, pa smo je izmerili. Uzeli smo 136 rođenja u Beogradu tokom leta 1975. godine — različiti datumi, svaki sat od šest ujutru do deset uveče — i za svako izračunali Ascendent dvaput: jednom sa tačnom zonom UTC+1, jednom onako kako bi to uradio kalkulator koji primeni današnje pravilo.

Kod 61 od 136 rođenja Ascendent je pao u drugi znak. To je 45 odsto u tom uzorku. Kasnije smo izbrojali sve — ne uzorak nego svaki dan od 1946. do 1982, sa uzorkom na svakih deset minuta, ukupno 1.946.016 trenutaka rođenja.

Pun rezultat: 28,8% svih rođenja u tom periodu dobija pogrešan znak Ascendenta. A za rođene u letnjem delu godine, kada je greška uopšte moguća, ishod je tačno svaki drugi — 50,0%, izmereno na tri geografske širine od Subotice do Vranja, svuda isto.

Čovek rođen tog dana u podne godinama misli da mu je podznak Lav. Podznak mu je Devica. Sve što je pročitao o sebi na osnovu tog podatka odnosilo se na nekog drugog.

Zašto greše i skupi programi, a ne samo besplatni

Zato što je istorija vremenskih zona neuredna i dosadna. Ne postoji pravilo — postoji spisak. Svaka država menjala je pravila kad joj se htelo, ratovi su ih menjali usred godine, a granice su se pomerale. Program koji hoće da bude tačan mora da nosi ceo taj spisak sa sobom i da ga održava.

Mnogi programi umesto toga nose formulu. Formula je kraća, brža i pogrešna.

Kako da proveriš svoju kartu

Najbrže je da pustiš proračun: provera podznaka ti za tvoj datum pokaže oba odgovora jedan pored drugog — tačan i onaj koji daje kalkulator bez istorije. Besplatno je i ne traži nalog.

Nije ti potreban astrolog za ovu proveru, potrebna su ti dva podatka:

1. Da li si rođen između 1946. i 1982. godine? Ako jesi, letnjeg vremena tada nije bilo — bez obzira na mesec.
2. Da li tvoja karta ili izveštaj negde piše koju je vremensku zonu koristio? Ako piše UTC+2 za letnji datum iz tog perioda, karta je pomerena za sat.

Ako izveštaj uopšte ne piše koju je zonu koristio, to je samo po sebi znak. Podatak od koga zavisi ceo raspored kuća ne bi trebalo da bude nevidljiv.

A ako si rođen u inostranstvu

Deca gastarbajtera imaju isti problem, samo sa drugim datumima. Nijedna zemlja nije ukidala i vraćala letnje vreme u isto vreme kad i mi:

Znači: dete rođeno u Štutgartu u julu 1972. takođe je rođeno po UTC+1, a ne UTC+2. Kalkulator koji zna nemačka pravila od danas i tu greši za sat.

Zašto se o ovome ne priča

Zato što greška ne izgleda kao greška. Karta se otvori, Ascendent piše, sve deluje uredno. Ništa ne pukne i ništa ne javi upozorenje — samo je tačka od koje se sve meri pomerena za sat vremena unazad.

Jedini način da se to primeti jeste da program kaže koju je zonu upotrebio. Kad taj podatak nedostaje, nemaš šta da proveriš, pa i ne posumnjaš.

Šta mi radimo drugačije

Naš proračun ne pogađa. Za svaki datum i mesto podiže se stvarni istorijski pomeraj iz iste baze koju koriste operativni sistemi, a izračunata zona se ispisuje u izveštaju, uz upozorenje ako se razlikuje od onoga što bi dala naivna formula i koliko to pomera Ascendent.

U primeru izveštaja koji možeš da pogledaš na sajtu, za rođenje 14.06.1975. u Kragujevcu piše: zona: UTC+1.0. Ne UTC+2 — jer tada tog sata nije bilo.

Položaji planeta računaju se Swiss Ephemeris bibliotekom, izvedenom iz NASA JPL podataka — istom onom koja se koristi u profesionalnoj praksi.